izbora za vlaški nacionalni savet 26. Oktobra 2014 Bojkot

vlasi.co.rs © sva prava zadržana. 2014 god.

Zajednice Vlaha Srbije

Zato što se Vlaha sete jedino uoči izbora

Oni koje danas vole da predstavljaju kao „legitimne predsavnike Vlaha“ su, zapravo, ljudi u zrelim godinama, koji su već duže vreme prisutni na političkoj sceni, odnosno obavljaju neku od rukovodećih funkcija u javnim preduzećima. Radi se o funkcionerima političkih partija većinskog naroda koje su u prošlosti vedrili i oblačili sudbinom Srbije i njenih gradjana. Ako se ti vajni „legitimni predstavnici Vlaha“ toliko brinu o očuvanju etničkog identiteta Vlaha, postavlja se pitanje: zašto raspravu na ovu temu nisu pokretali pre 5, 10 ili 20 godina? Šta ih je u tome tada toliko sprečavalo a ne sprečava ih danas?


Podsećanja radi, Socijalistička partija Srbije je tokom devedesetih godina prošlog veka imala neograničenu vlast. Ljudi koje SPS danas kandiduje za nacionalni savet Vlaha su i u to vreme bili istaknjuti članovi ove  partije.

Ko ih je tada sprečavao da rade na poboljšanju manjinskih prava Vlaha?

Odgovor je vrlo jednostavan – niko! Njih tada, kao ni sada, manjinska prava Vlaha nisu zanimala. Čak više, do raspisivanja izbora za nacionalni savet Vlaha 2010. godine, listom su se deklarisali kao – Srbi!

Bolje upućeni u političke prilike u Srbiji pamte da je, 2007. godine, na zvaničnoj veb stranici skupštine R. Srbije, tadašnjim republičkim poslanicima Miletiću Mihajloviću i Dragiju Damnjanoviću, u rubrici nacionalnost stajalo – Srbin!

Još je interesantniji primer Dragana Balaševića, kontroverznog beogradskog biznismena koji je svo vreme bio toliko veliki Vlah da, iako zašao u šestu deceniju života, nikako nije nalazio za shodno da bar nauči jezik srbijanskih  Vlaha.

Činjenica da se radi o čoveku koji se javno deklariše kao „oto(do)ksni Srbin“ nije omela  aktuelnog predsednika Srbije Tomislava Nikolića da ga  imenuje za „specijalnog savetnika za pitanje Vlaha“!!!???.

O tome da, kao uspešan biznismen i jedan od imućnijih ljudi u Srbiji, do 20010. godine nije uložio ni dinar u očuvanje kulture i tradicije Vlaha, ne treba posebno trošiti reči.

Koji je interes ovih ljudi da budu predstavljeni kao „legitimni predstavnici Vlaha“?

Zaštita kulturnog i etničkog identiteta Vlaha zasigurno – nije!

Zato što ništa od obećanog do sada nikada nisu ispunili

Iako zakon jasno definiše ingirencije nacionalnih saveta, na prethodnim izborima za nacionalni savet liste partija većinskog naroda su biračima obećavale „kule i gradove“.

Drugim rečima: u cilju dobijanja glasova, biračima su obećavane stvari poput:

• izgradnja banjskih lečilišta

• asfaltiranje seoskih puteva

• otvaranje novih radnih mesta

• razvoj seoskog turizma

i niz drugih besmislica koje nisu niti mogu biti u nadležnosti nacionalnih saveta, kao najvecih organa kulturne autonomije nacionalnih zajednica.

Šta je od svega toga ispunjeno?

Odgovor je – ništa!

Putevi koji povezuju vlaška sela više liče na kratere nego na puteve. Privrede u istočnoj Srbiji gotovo da nema. Mladi masovno napuštaju svoja sela i gradove i odlaze u Beč, Pariz, Cirih i Frankfurt. Sela su nam opustela a u varošicama i gradovima vlada apatija i nemaština.

Slična obećanja stižu nam svaki put uoči izbora: parlamentarnih, opštinskih ili predsedničkih... Uvek ista priča.  Uvek ista obećanja posle kojih, po prravilu, živimo daleko gore i siromašnije.

Zato što ih ne interesuju stvarni problemi ovog dela Srbije i njenih stanovnika

Uzimajući u obzir prirodne resurse kojima raspolaže severoistočna Srbija, logično bi bilo da se zaključi da ovaj deo Srbije spada u najrazvijenije u zemlji.

To, na žalost, ne odgovara činjeničnom stanju. Uprkos rudi bakra i zlata, koje u Boru i Majdanpeku ima u izobilju; uprkos Dunavu i Đerdapu, ogromnim površinama pod šumom, istočna Srbija spada u najsiromašnija područja Srbije.

Kako je to uopšte moguće?

Decenijama se odavde uzimalo a gotovo ništa nije vraćalo u vidu ulaganja i investicija. Svi znamo kako stvari funkcionišu u Srbiji. Svi znamo da se ulaže tamo gde postoji politička volja za ulaganjem. Svima nam je dobro poznat slučaj čuvenog Velimira Ilića i njegove grčevite borbe, kao ministra, da po svaku cenu, dovede auto put do rodnog Čačka. Isto tako, poznati su nam političari bošnjačke nacionalnosti koji se energično bore da u Sandžak dovedu strane investitore. Od cifara kojima se barata kada je reč o obimu investicija u privredu Sandžaka, svakome se zavrti u glavi.

Gde su u celoj priči političari, tačnije – partijski poslušnici – koje žele da nam predstave kao „legitimne predstavnike vlaške manjine“?

Nesporno je da većina njih živi lagodan život, da voze luksuzne četvorotočkaše, poseduju pristojnu imovinsku kartu.

Šta od toga imaju stanovnici severoistočne Srbije, Vlasi, Srbi, Romi?

Na kapije fabričkih pogona koji su nekada predstavljali ponos privrede bivše Jugoslavije odavno stoje katanci. Proizvodne hale, čija su dvorišta zarasla u korov, izgledaju više nego sablasno.

Putevi su nam u rangu onih u podsaharskoj Africi.

Da li je moguće da među tim silnim političarima, poreklom sa ovih prostora, ne postoji neko poput Velje Ilića, Rasima Ljajića ili Sulejmana Ugljanina koji bi, recimo, autoputom povezali Bor i Požarevac, Negotin i Ćupriju ili bi podstakli  neku stranu kompaniju da ulaže u ovaj deo Srbije?

Izgleda da je moguće, jer se radi o partijskim poslušnicima koje jedino interesuje lična korist i kojima članske karte partija kojima pripadaju, i koje po potrebi menjaju, služe kao propusnica kojom će za sebe i uže članove porodice ušićariti materijalnu korist.

Njih ne zanimaju problemi običnih ljudi jer ih se jedino sete uoči izbora

Zato što od pitanja jezika i identiteta Vlaha žele da naprave cirkusku predstavu

Sasvim je normalno da u elektranama glavnu reč vode inženjeri elektrotehnike, da o zdravlju pacijenata brinu lekari, da nas pred sudovima zastupaju advokati-pravnici, da o obazovanju naše dece brinu pedagozi a da se gradnjom mostova i autoputa bave inženjeri saobraćaja i građevine.

Zamislimo situaciju u kojoj operaciju slepog creva izvodi dirigent  beogradske filharmonije a projektovanje mosta preko Dunava bude povereno jednom poznatom autolimaru.

Naravno, to je to teško zamisliti čak i u Srbiji u kojoj je klinički psiholog bio dugogodišnji ministar odbrane, ortoped ministar ekologije a diplomirani pravnik ministar poljoprivrede, a komo li u nekoj od razvijenijih evropskih zemalja.

No, upravo se stvari slične navedenim dešavaju kada su Vlasi u pitanju.

Takozvanom „standardizacijom“ vlaškog jezika i pisma bavi se niko drugi do Siniša Čelojević, negotinski ginekolog. Pisanje „vlaškog rečnika“, povereno je Slobodanu Goluboviću, nastavniku fizike iz Duboke kod Kučeva i Časlavu Radukanoviću, seoskom učitelju iz Kobišnice kod Negotina.

Nakon što je u „rekordnom roku“ završena „standardizacija“, na red je došla obuka predavača za predmet „vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“.

Licence za predavanje ovog predmeta, mimo utvrđene procedure, izdavala je NVO Gergina iz Negotina a obuka kadrova vršena je, između ostalog, u jednoj negotinskoj piceriji.

Sve je to, naravno, aminovao državni vrh Republike Srbije, zaobilazivši mišljenje stručne i naučne javnosti iako  SANU u svojim redovima ima stručnjake koji se ozbiljno bave pitanjem jezka Vlaha severoistočne Srbije.

Nije teško predvideti sledeće poteze. Posle „standardizacije vlaškog jezika i pisma“, na red će, po svemu sudeći, doći „vlaška istorija“. Poučeni dosadašnjim iskustvom, nikoga ne bi smelo da iznenadi kada  svetlost dana uskoro ugleda i udžbenik o „vlaškoj istoriji“ čiji će autor verovatno biti pekar iz Žagubice ili stolar iz Malog Crnića

Zato što od Nacionalnog saveta žele da naprave partijske ispostave

Političke partije većinskog naroda izbori za nacionalni savet Vlaha na početku nisu interesovali. Tome u prilog ide činjenica da su izbori za prvi saziv saveta u matu 2006. godine protekli bez učestvovanja partijskih funkcionera, predsednika opština i direktora javnih preduzeća. Interesovanje za stavljanje saveta pod kontrolu državnog aparata naglo je usledilo nakon aktivnosti rukovodstva prvog saziva saveta, posebno inicijative da se u školski sistem Republike Srbije uvrsti predmet rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.

Videvši da je za problem (ne)poštovanja maninskih prava Vlaha poraslo interesovanje i van granica Srbije, da su manjinska prava Vlaha počela da budu tema o kojima se raspravlja i u Savetu Evrope u Strazburu, vodeće patije u Srbiji su rešili da ništa ne prepuste slučaju.

U suštini, njih nisu interesovala manjinska prava Vlaha kao takva, već su se pribojavali pritisaka sa strane kojim bi se rukovodstvo Srbije nateralo da dosledno primenjuje sopstveni Ustav i Zakon.

U cilju da se „Vlasi ne dosete“, otpočeo je projekat stvaranja nacionalnog saveta kao partijske ispostave, gde je veći deo plena, po unapred utvrđenom dogovoru, trebao da pripadne socijalistima.

Ovakav vid partizacije nosio je sa sobom još jednu pogodnost. Kroz kontrolisanu aktivnost nacionalnog saveta, ujedno se radilo i na jačanju glasačke baze u vlaškim selima, pošto su festivali i igranke lukavo  predstavljani kao „poklon“ političkih partija (čitaj SPS) vernim glasačima.

Uporedo sa tim, niko se neobaveštenim i needukovanim stanovnicima vlaških sela nije ni potrudio da makar objasni koji su, zapravo, zadaci nacionalnog saveta i koja je njegova uloga u očuvanju nacionalnog identiteta Vlaha.

Zato što se u izborni proces uključuju i pripadnici SUBNOR

Pored raznih organizacija pojedinaca i  koji su se uključili u izborni proces za Vlaški Nacionalni Savet, aktivni su i predstavnici SUBNOR-a iz Bora. Kakve veze ima ova organizacija koja predstavlja savez boraca iz doba II svetskog rata, sa očuvanjem identiteta Vlaha. Ovakve stvari još više obezvređuju izbore i obesmišljavaju ceo koncept samoorganizovanja vlaške manjine koja je ustavom zagarantovana.

Zato što su se za savet kandidovali ljudi koji decenijama vode neuspešnu politiku ali uspešno obmanjuju birače

Predstavnici raznih političkih stranaka i organizacija koje sa vlaškom manjinom nemaju nikakve veze ili su se čak zalagali protiv manjinskih prava, godinama su u vlasti ili su bliski vlasti. Radi se o ljudima koji često menju političke stranke, koji očigledno nemaju nikakva politička ubeđenja niti ideje oko bilo kakvih pitanja razvoja srpskog društva. Međutim, oni uspešno obmanjuju birače i uspevaju da ostanu u vlasti na štetu onih koje su obmanuli.

Rezultate delovanja svih onih koji su se kandidovali za vlaški nacionalni savet vidimo svakog dana na svakom koraku. To su pre svega rezultati promašenih i neuspešnih politika u ekonomiji, spoljnoj politici, obrazovanju, ekologiji zdrastvu itd. U svim segmentima društva postoje ogromni problemi. Ovi ljudi koji su se kandidovali za savet imaju pozicije sa kojih mogu lako dobiti izbore i konstituisati savet, ali rezultate njihovog rada možemo da naslutimo.

Nakon decenija propadanja Srbije pod njihovom vlašću, ne možemo očekivati niti se nadati nečemu boljem ni po pitanju manjinskih i građanskih prava vlaške manjine.